Clicky

Starogradske pjesme, romanse i balade

A duša boli 
Bijele ruže, nježne ruže 
Bolujem ja, bojuješ ti 
Ciganka mi gatala na travi 
Čergo, moja, čergice 
Da mi se lastom stvoriti 
Da smo se ranije sreli 
Daj mi čašu rakije
Dat ću sve 
Džoni gitar 
Ej, žalim, žalim 
Eleno  
Fala 
Fijaker stari 
Govori se da me varaš 
Hajde, Kato, hajde zlato 
Hladan vjetar poljem piri 
Ima dana 
Ja bih htjela pjesmom da ti kažem 
Ja se opraštam, Cigani, sa vama 
Jaše konja 
Jedna cura mala 
Jesen stiže, dunjo moja  
Jesenje lišće 
Kad bi ove ruže male  
Kad ja pođoh na Bembašu 
Kad mi pišeš, mila mati  
Kad te vidim na sokaku 
Kraj jezera kuća mala  
Ljubila sam crno oko  
Milkina kuća  
Mislio sam da je život 
Moja mala nema mane 
Na kraj sela čađava mehana  
Na te mislim  
Ne klepeći nanulama  
Ne vrijedi plakati  
Nebo je tako vedro  
Nekada sam i ja volio plavo cvijeće 
Nevjerna je moja draga 
Noćas nisu sjale zvjezdice na nebu  
Oj jesenske duge noći  
Osam tamburaša 
Otkako si tuđa žena  
Pa i ti me iznevjeri  
Piši mi 
Pred Senkinom kućom 
Ribara starog kći 
Riješih da se ženim 
Sad znanci smo samo 
Sejdefu majka buđaše 
Sinoć kada sam prošo 
Svaku ženu volim ja 
Šešir moj 
Tamburalo uz tamburu momče 
Tamo daleko 
Teško mi je zaboravit tebe 
Ti si moja ljubav stara 
Ti si rajski cvijet 
Tiho, noći 
Trojka 
U mom selu najbjedniji to sam ja 
U ranu zoru 
U tem Somboru 
Višnjine boje šal 
Za jedan časak radosti 
Za kim 
Zlatan prsten 
Zvijezde su s neba sjale 
Zvone praporci 
Žalim te, momče

A duša boli 

Zbog tebe plačem

i kad suza više nema, 
zbog tebe majka

svatove mi još ne sprema, 
zbog tebe nikom

ne dam da me voli, 
a duša boli, a duša boli. 
 

Zbog tebe ljubim

i kad ljubit nemam koga, 
zbog tebe malo

od života imam svoga, 
zbog tebe nikom

ne dam da me voli, 
a duša boli, a duša boli. 
 

Zbog tebe molim

i kad molitva ne vrijedi, 
zbog tebe starim,

zbog tebe mi kosa sijedi, 
zbog tebe nikom

ne dam da me voli, 
a duša boli, a duša boli.

Bijele ruže, nježne ruže 
 

Bijele ruže, nježne ruže  
cvjetale su na prozoru. 
Slučajno sam tuda prošo, 
razboljeh se kad ih spazih. 
Ne prolazim više tuda, 
cvjetaju li, ja ne pitam, 
samo sanjam ja o njima, 
bolje da ih vidio nisam. 
 

Tužno danas zvona zvone, 
udaje se draga moja. 
Da li će iz oka njena 
pasti vrela suza koja? 
Samo jednom ruža cvjeta, 
samo jednom srce voli. 
Recite joj: dok ne umrem, 
neka bude samo moja. 

Bolujem ja, boluješ ti 
 

Bolujem ja, boluješ ti, 
bolujemo od ljubavi, 
jer nikoga ne ljubim ja 
kao tebe, dušo moja. 
 

Otvori mi taj prozor svoj 
da ti kažem, anđele moj, 
da nikoga ne volim ja 
osim tebe, dušo moja. 
 

Otići ću u dalek svijet 
da potražim svom srcu lijek, 
jer nikoga ne ljubim ja 
kao tebe, dušo moja. 

Ciganka mi gatala na travi 
 

Ciganka mi gatala na travi  
da ja nemam sreće u ljubavi.   
  

Ciganka mi neku travu nudi  
da dam dragoj da za mnom poludi.  
  

Hvala tebi, Ciganko, na travi  
jer ja nemam sreće u ljubavi.    

Čergo moja, čergice 
 

Čergo moja, čergice 
od čađava platna, 
ti si moja kućica 
srebrena i zlatna. 
 

Gudi, gudi, gudalo 
povrh tankih žica, 
usta su mi prepuna 
slađanih pjesmica. 
 

Moja živa vatrica, 
što mi kuću krasi, 
svjetluca i, vesela, 
nikad se ne gasi. 
 

Gudi, gudi, gudalo 
povrh tankih žica, 
usta su mi prepuna 
slađanih pjesmica. 
 

Kad zaviju snjegovi, 
ja po njima gacam, 
a kad sine proljeće, 
tada se razbacam. 
 

Gudi, gudi, gudalo 
povrh tankih žica, 
usta su mi prepuna 
slađanih pjesmica. 

Daj mi čašu rakije 
 

Daj mi čašu rakije, 
hoću da se napijem,  
neka redom znaju svi  
da me sad ostavljaš ti.  
  

Da mi flašu rakije,  
hoću da je razbijem,  
neka redom znaju svi  
da me sad ostavljaš ti.  
  

Da mi bačvu rakije,  
hoću da se napijem,  
neka redom znaju svi  
da me sad ostavljaš ti.  
   

Daj mi pušku, da pucam  
u tvoje srce nevjerno,  
neka redom znaju svi  
da me sad ostavljaš ti.

Da mi se lastom stvoriti 
 

Oh, da mi se lastom stvoriti, 
u daleki svijet odletjeti,  
letjela bih cijeli dan i noć,  
kad bih znala do mog dragog  
  

Mom draganu vjerna bih bila  
i mog dragog vjerno ljubila,  
mom draganu vjerna bih bila  
i mog dragog vjerno ljubila.  
 

Kad je moje usne ljubio,  
na drugu je dragu mislio.  
E pa zbogom,nevjerniče moj,  
pokriće me crna zemlja, znaj.

Da smo se ranije sreli 
 

Da smo se ranije sreli, 
bilo bi drukčije sve, 
jer proljetnu ljubav smo htjeli 
kad je već padao snijeg, 
kad je već padao, padao snijeg. 
 

Ljubljah te žarko i strasno 
i sreću mogo sam nać, 
ali te sretoh prekasno, 
gorak je osmijeh kroz plač, 
bolan i gorak je osmijeh kroz plač. 
 

Drugu sam stvarnost ja htio, 
al nemam radosti te, 
da smo se ranije sreli, 
bilo bi drukčije sve, 
vjeruj mi, bilo bi drukčije sve.

Dat ću sve 
 

Baš je lijep, baš je drag, 
obraz mio, pogled blag, 
divna crna oka dva. 
Dat ću sve, dat ću sve 
za te oči čarobne, 
za te usne rumene. 
 

Svakog dana gledao bih oči te, 
svake noći ljubio bih usne te. 
Dat ću sve, dat ću sve 
za te oči garave, 
za te usne rumene. 
 

Sviraj još, sviraj još, 
uzmi, Cigo, zadnji groš, 
uzmi meni zadnji groš. 
Plešem ja, pjevam ja, 
nek u oku sunce sja, 
tugovati neću ja. 
 

Svakog dana gledao bih oči te, 
svake noći ljubio bih usne te. 
Dat ću sve, dat ću sve 
za te oči garave, 
za te usne rumene. 
 

Baš je lijep život naš, 
al ponekad čudan baš, 
al ponekad čudan baš. 
Sad zbog nje, dragane, 
peku mene suze zle, 
peku mene suze zle. 
 

Svakog dana gledao bih oči te, 
svake noći ljubio bih usne te. 
Dat ću sve, dat ću sve 
za te oči garave, 
za te usne rumene. 

Džoni gitar 
 

Sviraj mi još,  
još ovu noć, 
moj Džoni, 
jer sve će proć, 
još jedan nestaće dan. 
 

Tužna ja sam večeras, moj Džoni, 
mogu tek samo da sjećam se, 
da sjećam se, da nadam se, da varam se. 
 

Gitare glas  
do zore nek 
me prati 
tražiću spas 
u nekom vedrijem snu. 
 

Nek se pjeva i vino se toči, 
sjećanje neka prekrije noć, 
jer neće doć, jer neće doć, jer neće doć. 
 

Sviraj mi još, 
još ovu noć, 
gitaro, 
ti imaš moć 
uklonit ljubavni jad. 
 

Možeš vratiti i vrijeme staro, 
kad smo bili mi sretni bez nje. 
Nek nema nje, nek nema nje, nek nema nje. 

Ej, žalim, žalim 
 

Kopao sam dubok zdenac 
godinu il dvije, 
ljubio sam djevojčicu 
po godinu, dvije. 
 

Ej, žalim, žalim, 
biće meni žao, žao, 
odvešće je drugi, 
odvešće je, 
moja biti neće. 
 

A sad vodu sa tog zdenca 
piju golubovi, 
moju dragu odvedoše 
drugi svatovi. 
 

Ej, žalim, žalim, 
biće meni žao, žao, 
odvešće je drugi, 
odvešće je, 
moja biti neće. 
 

Udade se nevjernica, 
ode za drugoga, 
a ja ostah neoženjen 
za života svoga. 
 

Ej, žalim, žalim, 
biće meni žao, žao, 
odvešće je drugi, 
odvešće je, 
moja biti neće.  

Eleno 
  

Eleno, kerko, Eleno,

ti edna na majka,  
što stojiš, kerko, što misliš,  
što kniga pišuvaš?   
  

Pišuvam, majko, pišuvam

do gradot Edrene,  
Edrene, majko, Edrene,  
na moeto libe.   
  

Da kupi, majko, da kupi

za mene kapela,  
kapela, majko, kapela od trista groša.  

Fala 
 

Za svaku dobru riječ 
što reći si mi znala, 
za svaki pogled tvoj, 
za svaki smijeh tvoj fala. 
 

Tek malo dobroga 
u životu se nađe 
i svaki sunca zrak 
za oblak brzo zađe. 
 

A ti si srcu mom 
još puno sunca dala, 
što mogu ti neg reć: 
"Od sveg ti srca fala".  
 

Fijaker stari   
  

Fijaker stari ulicama luta 
i sobom nosi zaljubljeni par. 
Cijele noći snijeg pomalo pada, 
a dvoje mladih grije srca žar. 
 

Prošla je noć ta kao oka treptaj 
i rana zora ostavlja svoj trag. 
Ja napuštam najmiliju dragu, 
sve divne noći i taj Sombor grad. 
 

Fijaker stari sad više ne luta 
i ne čuje se starog vranca bat. 
Zaboravit moram svoju dragu, 
sve divne noći i taj Sombor grad. 

Govori se da me varaš 
 

Govori se da me varaš 
i da ćeš me ostaviti, 
a znaš dobro da sam bolan 
i da neću ozdraviti. 
 

Znam da više prava nemam 
na te tvoje oči crne, 
slaži makar da me voliš, 
ne daj da mi duša trne. 
 

Ti ćeš opet ić u kolo, 
dolaziće poljevači, 
pjevaćete pjesme stare, 
pratiće vas tamburaši. 
 

A nedjeljom kad se šetaš, 
šuškaće na tebi svila, 
sigurno ćeš zaboravit 
da si nekad moja bila. 

Hajde, Kato, hajde, zlato 
 

Hajde, Kato, hajde, zlato, 
hajde sa mnom celer brati. 
 

Ne mogu ti, gospodine, 
nema sjajne mjesečine. 
 

Upaliću tri fenjera, 
vodiću te do celera. 
 

U celeru kiša, blato, 
ti si, Kato, moje zlato. 
 

U celeru jaka suša, 
ti si, Kato, moja duša. 

Hladan vjetar poljem piri 
 

Hladan vjetar poljem piri 
i na zemlju pada noć, 
gorčina mi srce širi, 
jer od mene moraš poć. 
 
 
Ah, ne idi, ne idi, 
ostani tu, 
moj mili dragane, 
na mome srdašcu. 
 
 
Čovjek sreću ne poznaje 
dok u njemu ona spi, 
a kada je on izgubi, 
gorke suze za njom li. 
 
 
Ah, ne idi, ne idi, 
ostani tu, 
moj mili dragane, 
na mome srdašcu.

Ima dana 
 

Ima dana kada ne znam šta da radim, 
jer ta ljubav meni stvara bol. 
Ja te volim tako silno da umirem, 
ja te volim, ali ne znam što. 
 
 

Ima noći kada ne znam gdje da lutam, 
sve zbog pjesme što mi stvara bol. 
Ja te volim tako silno da umirem, 
ja te volim, ali ne znam što. 
 
 

Ako grijeh je u životu ljubit strasno 
i klečeći molit oproštaj, 
vrati meni pisma, slike, što ti dadoh, 
vrati meni stari život moj. 
 

Ja bih htjela pjesmom da ti kažem 
  

Ja bih htjela pjesmom da ti kažem  
koliko te moje srce voli:  
kao bolan zoru,  
kao cvijeće rosu,  
kao oči svoje,  
toliko te srce moje voli.  
  

A ti nećeš nikad, nikad znati  
koliko moje jadno srce pati,  
nećeš čuti jecaj   
niti vapaj boli,  
pjesma nek ti kaže  
koliko te srce moje voli.  

Ja se opraštam, Cigani, sa vama 
 

Naš život ciganski sav svijet očara 
ko pjesma ta koju pjevam ja. 
Uz ženski smijeh i plač gitara, 
pun suza, tvoj mi pogled sja. 
 

Ja se opraštam, Cigani, sa vama, 
u novi život odlazim od vas. 
Takav je život dosuđen nama, 
sad zbogom, Cigani, zadnji je čas. 
 

Tu čergu cigansku napuštam sada, 
jer dosta bje sveg užitka tog. 
I prođe sve ko zlatna nada, 
proljetni dan života mog. 
 

Ja se opraštam, Cigani, sa vama, 
u novi život odlazim od vas. 
Takav je život dosuđen nama, 
sad zbogom, Cigani, zadnji je čas.

Jedna cura mala 
  

Jedna cura mala poljubac mi dala,  
dala, dala pa se pokajala.  
  

Ej, sve baš cure grle, vole mene,  
a ja jadan ludujem za njome.  
Čitav život i imanje dadoh za ašikovanje.  
Hop-šaj, ludujem za njom. 

Jesen stiže, dunjo moja 

Jesen stiže, dunjo moja, 
ne miriše više cvijeće: 
zumbul, lale, ljubičice. 
 

Jesen stiže, tugo moja, 
ne mirišu jorgovani,  
ljubičice i jasmini. 
 

A i ti me iznevjeri, 
sudbo kleta, 
otišla si, 
slavuj šuti, lišće žuti. 
 

S cvjetnih grana cvijeće pade, 
s njime ode moja mladost, 
moja ljubav, moje nade 
 

Jesenje lišće 
 

Jesenje lišće već opalo je, 
ni travke nema, pustoš je svud. 
U srcu mome i mojoj duši 
još uvijek vlada vječita stud. 
 

Uzalud bjehu sve moje nade, 
zalud se nadah da ćeš ostati, 
al sada vidim da zbilja ideš 
i da se moram s tobom rastati. 
 

Pa idi, idi u svijet daleki, 
mira ti želim na putu tvom, 
a kad ti bude blistala sreća, 
sjeti se katkad i na naš dom. 

Jaše konja 
 

Pod tvojim prozorom teče vodica, 
napoji mi konja, moja Anica. 
Ja ga ne napojim, ja se konja bojim, 
ja se konja bojim, jer sam malena. 
 

Moj je dragi bio kao divan cvijet, 
voljela sam njega kao cijeli svijet. 
On me poljubio pa me ostavio 
pa me ostavio, zato plačem ja. 
 

Pod tvojim prozorom raste divan cvijet, 
kaži meni, dušo, što te mrzi svijet. 
Mene svijet ne mrzi, mene srce boli, 
mene srce boli, plakala bih ja.

Kad bi ove ruže male 
 

Kad bi ove ruže male 
za bol moga srca znale, 
pustile bi suzu koju, 
da ublaže tugu moju. 
 

Al ne znaju, al ne znaju 
šta je uzrok mome jadu, 
samo onaj jedan znade 
što mi srcu bol zadade. 
 

Kad ja pođoh na Bembašu 
 

Kad ja pođoh na Bembašu, 
na Bembašu, na vodu, 
ja povedoh bijelo jagnje, 
bijelo jagnje sa sobom. 
 

Sve djevojke Bembašanke 
na kapiji stajahu, 
samo moja mila draga 
na demirli-pendžeru. 
 

Ja joj nazvah dobro veče,  
"dobro veče, djevojče", 
ona meni "dojd doveče, 
dojd doveče, mangupče". 
 

Ja ne odoh isto veče, 
već ja odoh drugi dan, 
drugog dana moja draga 
za drugog se udala. 

Kad mi pišeš, mila mati 
 
 

Kad mi pišeš, mila mati, 
o svemu mi piši, 
pošalji mi stručak cvijeta 
sa našeg bagrema.   
 

Piši, mati, da li žale ljudi 
što sam moro ja otići, 
o svemi mi piši, mati, 
samo o njoj nemoj mi pisati. 
 

Piši, mati, dal još stoji 
orahovo drvo 
i koja se nova pjesma 
pjeva u sokaku. 
 

Dal još živi stari Cigan, 
idu li momci na sijela i prela, 
o svemu mi piši, mati, 
samo o njoj nemoj mi pisati. 

Kad te vidim na sokaku 
 
 
Kad te vidim na sokaku, 
poznajem te po koraku, 
hodi, hodi, moje luče, 
za tobom mi srce puče. 
 

Kad te vidim na prozoru, 
poznajem te po govoru, 
hodi, hodi, moje luče, 
za tobom mi srce puče. 
 

Kad te vidim na balkonu, 
poznajem te po žiponu, 
hodi, hodi, moje luče, 
za tobom mi srce puče. 
 

Kad te vidim na ulici, 
poznajem te po suknjici, 
hodi, hodi, moje luče, 
za tobom mi srce puče. 

  Kraj jezera kuća mala 
 

Kraj jezera jedna kuća mala, 
tu je ona dragog čekala, 
obećo je da će doći 
i da će joj prsten donijeti. 
 

Zora svanu, suza više nema, 
a ni dragog kog je čekala. 
Kraj jezera uplakana 
maramica bijela ostala. 
 

Ako nekad ljubiš momče mlado, 
znaj da će te brzo ostavit, 
jer on ne zna što je ljubav 
i ne može dugo vjeran bit. 

Ljubila sam crno oko 
 

Ljubila sam crno oko, 
vjerno, žarko i duboko, 
al crno oko tugu krije, 
crno oko vjerno nije. 
 

Onda ljubljah oko plavo, 
misleć da je ono pravo, 
al plavo oko istom znade 
zadat srcu bol i jade. 
 

Od sad više nikad neću 
ja u oku tražit sreću, 
jer svako oko jest varavo, 
bilo ono crno, smeđe, plavo. 

Milkina kuća 
 

Milkina kuća na kraju, 
oko njene kuće psi laju, 
a ja velim: neka, nek laju, 
oni moju Milku čuvaju. 
 

Ja stadoh malo kraj kola 
i spazih svoga sokola, 
a u kolu Milka skakuće, 
iz oka joj ljubav šapuće. 
 

Milkino oko plavetno 
pa namigne na me pametno, 
da s u kolu niko ne sjeti 
da će mene Milka ljubiti. 

Mislio sam da je život 
 

Mislio sam da je život 
dvije-tri čaše rujna vina, 
vrisak cura sa koljena 
uz jecanje violina. 
 

Oprosti, srećo, 
oprosti mi, moja draga, 
zauvijek sad odlazim, 
ne plači uzalud. 
 

Proćerdo sam mnoge dane, 
mnoge noći nisam spavo, 
ulica me odgojila, 
a kafana majka bila. 
 

Oprosti, srećo, 
oprosti mi, moja draga, 
zauvijek sad odlazim, 
ne plači uzalud. 

Moja mala nema mane 
 

Moja mala nema mane, 
niko nema tako lijepe dragane. 
Usta mala, kosa vrana, 
sitno gazi, kao srna lagana. 
 

Nema, nema, nema ona nikoga, 
ona voli samo mene jednoga. 
Ako mi je majka ne da, 
ukrašću je pa nek pukne od jeda. 
 

Baš zaista nema mane, 
ukrašću je sad na jesen od nane. 
Kad zagrli, kad poljubi, 
u ljubavi sva se ona izgubi. 
 

Nema, nema, nema ona nikoga, 
ona voli samo mene jednoga. 
Ako mi je majka ne da, 
ukrašću je pa nek pukne od jeda. 
 

Moja mala mnogo šara, 
al je mene samo jednog ljubila. 
Njena ljubav nije šala, 
drugog grli, mene voli odista. 
 

Nema, nema, nema ona nikoga, 
ona voli samo mene jednoga. 
Ako mi je majka ne da, 
ukrašću je pa nek pukne od jeda. 

Na kraj sela čađava mehana 
 

Na kraj sela čađava mehana, 
iz nje viri kosa nečešljana, 
čađava je od dima i pića, 
to je kuća seoskih mladića. 
 

Iz kafane pijan ja izlazim, 
čudnovate ulice nalazim, 
lijevo, desno, nigdje moga stana, 
oj, ulice, i ti si pijana. 
 

Gle mjeseca što se nakrivio, 
na jedno je oko zažmirio, 
a drugo je sasvim zatvorio, 
sram ga bilo, i on se napio. 

Na te mislim 
 

Na te mislim kada zora sviće, 
na te mislim kad se svrši dan, 
na te mislim kad se svako biće 
sprema tihi da prespava san. 
 

Na te mislim kad se sunce gubi, 
uvijek samo na te mislim ja, 
tebe jednu srce moje ljubi, 
na tom svijetu sreća si mi sva. 
 

I do smrti misliću na tebe, 
bez tebe mi pust je život taj, 
dok u tijelu duša ne ozebe, 
mom životu dok nastupi kraj. 

Nebo je tako vedro 
 

Nebo je tako vedro, 
ponoć je tako tiha, 
al moje srce nije, 
želja mi želju vije. 
 

Dok jedna burno leti 
da mi te iz sna budi, 
već druga tiho ljubi 
premile tvoje grudi. 
 

Da nas od svijeta skrije, 
blijedi će Mjesec zaći, 
a ja ću i u mraku 
ustašca tvoja naći. 
 

Oh, siđi, draga, siđi, 
topla te ljubav čeka, 
ponoć je tako tiha, 
trava je tako meka. 

Nekada sam i ja volio plavo cvijeće 
 

Nekada sam i ja volio plavo cvijeće, 
u samoći snivao sam snove sreće, 
a kada me moja draga zasu vrelim poljupcima, 
protkao sam kose njene plavim cvjetovima. 
 

Ali jednom našu ljubav pokri tama, 
u naručju drugog bješe moja draga. 
Cvjetovima i tad bjehu okićene kose njene 
i od tada ja ne volim plavo cvijeće. 

Ne klepeći nanulama 
 

Ne klepeći nanulama 
dok silaziš sa čardaka, 
jer pomislim, moja draga, 
da silazi stara majka. 
 

Ne silazi sa čardaka  
i ne pitaj gdje sam bio, 
zašto su mi oči vlažne, 
zbog čega sam suze lio. 
 

Stajao sam kraj mezara 
i umrlu majku zvao, 
nosio joj dar od srca, 
ali joj ga nisam dao. 

Nevjerna je moja draga 
 

Nevjerna je moja draga, 
drugome je pošla 
pa je tuga rano, rano 
mome srcu došla. 
 

Zašto, draga, ostavi me, 
zar te nije strah od Boga, 
zar te neće ganut tuga 
i bolovi srca moga? 
Čuvaj, draga, našu ljubav divnu. 
 

Znam ja, draga, vratit ćeš se, 
ganut će te tuga 
kad pogledaš vrele suze 
svog jedinog druga. 
 

Pa ostani dalje moja, 
ti si za me život cio, 
da ti, draga, moja nisi, 
život bi mi gorak bio. 
Čuvaj, draga, našu ljubav divnu. 

Ne vrijedi plakati 
 

Ne vrijedi plakati, 
gorke suze liti 
pa i kada plačeš, 
ne daj da se vidi. 
 
 
Jer ni jednom srcu 
neće lako biti 
i ne vrijedi ni zbog čega 
gorke suze liti. 
 

Ne vrijedi plakati, 
kaže pjesma stara 
i ne vrijedi ljubiti 
sa previše žara. 
 

Jer ni jednom srcu 
neće lako biti 
i ne vrijedi ni zbog čega 
gorke suze liti. 
 

Sva pisma tvoja 
spaliću na svijeću, 
ja da čitam laži, 
ne mogu i neću. 
 

Jer ni jednom srcu 
neće lako biti 
i ne vrijedi ni zbog čega 
gorke suze liti. 

Noćas nisu sjale 
 

Noćas nisu sjale zvjezdice na nebu, 
nikog nije bilo u malenom selu, 
noćas je padalo cvijeće sa bagrema, 
kako sve tužno, jer nekoga nema 
iz sokaka moga. 
 

Otvara se prozor, čas jedan, čas drugi, 
blijedo cvijeće gledam što pred njima stoji, 
sklopljenim oknima jedan prozor gleda, 
kako sve je tužno, jer nekoga nema 
iz sokaka moga. 

Oj, jesenske duge noći 
 

Oj, jesenske duge noći, oj. 
Oj, jesenske duge noći, 
reko dragi da će doći, oj. 
Čuj me, dragi, čuj. 
 

Il će doći il ne doći, oj. 
Il će doći il ne doći, 
čekaću ga do ponoći, oj. 
Čuj me, dragi, čuj. 
 

Zaspale su crne oči, oj. 
Zaspale su crne oči, 
došo dragi do ponoći, oj. 
Zlatni dragi moj. 

Osam tamburaša 
 

Donesite rujnog vina, 
hoću priče da se sjetim 
baš na ovom divnom mjestu 
gdje ugledah njene oči. 
 

Zaustavite Dunav i kazaljke stare, 
to je pjesma moja i pjesma moje drage, 
nek me uvijek prate s čašom rujnog vina 
osam tamburaša s Petrov-varadina. 
 

U bijelom ćeš sa mnom poći, 
vodiću te na vjenčanje, 
bacaće nam cvijeće sreće, 
rastavit nas niko neće. 
 

Zaustavite Dunav i kazaljke stare, 
to je pjesma moja i pjesma moje drage, 
nek me uvijek prate s čašom rujnog vina 
osam tamburaša s Petrov-varadina. 
 

Tamburaši, svirajte nam 
divne pjesme od davnina, 
ja ću ljubit kose njene 
i polako piti vina. 
 

Zaustavite Dunav i kazaljke stare, 
to je pjesma moja i pjesma moje drage, 
nek me uvijek prate s čašom rujnog vina 
osam tamburaša s Petrov-varadina. 

Otkako si tuđa žena 
 

Otkako si tuđa žena, 
blijedo ti je lice. 
Otkako si tuđa žena, 
ti izgubi srce. 
 

Zlata imaš, srebra imaš, 
sve što ženi treba, 
samo za kim srce vene, 
toga više nemaš. 
 

Ne vjerujem da si sretna, 
stoput da mi kažeš, 
često grliš, često ljubiš, 
ali nisi sretna. 
 

Zlata imaš, srebra imaš, 
sve što ženi treba, 
samo za kim srce vene, 
toga više nemaš. 
 

Nije zlato sve što sija, 
ti to dobro znadeš, 
pravu ljubav nećeš kupit 
da sva blaga dadeš. 
 

Zlata imaš, srebra imaš, 
sve što ženi treba, 
samo za kim srce vene, 
toga više nemaš. 

Pa i ti me iznevjeri 
 

Pa kad tebe ljubit ne smjem, 
drugu ljubit neću ja, 
mada krasom i ljepotom 
ko Danica zvijezda sja. 
 

Ti jedina moja jesi, 
ti mi dugu kratiš noć, 
modrog oka pogled bistriš, 
bolnoj dušu daješ moć. 
 

Zašto si me očarala, 
posred srca ranila, 
zašto si mi mrežu plela 
kad me nisi voljela? 
 

Ti jedina moja jesi, 
ti mi dugu kratiš noć, 
modrog oka pogled bistriš, 
bolnoj dušu daješ moć. 
 

Pa i ti me iznevjeri, 
nevjera me tvoja tre, 
hladnog srca ti sad gledaš 
gdje mi moja nada mre. 
 

S golubom se golub pari, 
slavuj ima druga svog, 
a ja mlađan bez ljubavi 
za života venem svog. 
 

Piši mi 
 

Ovaj mirisni cvijetak koji meni si dala 
predočava svršetak našeg opojnog sna, 
jer polako već vene ova ružica mala, 
a to boli sad mene, zato molim te ja: 
piši mi tih par najljepših riječi, 
da se barem nadam sreći 
i da sanjam ja o njoj. 
Nemoj reći zbogom, druže, 
ljubav vene poput ruže, 
piši mi, javi mi udes moj. 
 

Zadnje padaju lati, cijela vječnost je prošla 
od kad srce mi pati, jer sam još uvijek sam. 
Dok te srce doziva, možda drugom si pošla, 
da ti usne cjeliva, 
gasi tvoj vreli plam. 
Piši mi, makar najveće laži, 
samo jedno ti ne kaži: 
da je svršeno već sve. 
Piši gdje si, da ja znadem 
noću da ti se prikradem, 
piši mi i ne ostavljaj me. 

Pred Senkinom kućom 
 

Pred Senkinom kućom, nane, vodenica. 
Pred Senkinom kućom, nane, vodenica. 
Senka mi je suđenica, 
Senka mi je suđenica. 
 

Pred Senkinom kućom, nane, voda teče. 
Pred Senkinom kućom, nane, voda teče. 
Tu prolazim svako veče, 
tu prolazim svako veče. 
 

Digni oči, Senko, milo pogledaj me. 
Digni oči, Senko, milo pogledaj me. 
Spusti vjeđe, namig na me, 
spusti vjeđe, namig na me. 

 Ribara starog kći 
 

U cijelom kraju od sto milja 
ljepote takve ni 
ko lijepa Jana pokraj Save, 
ribara starog kći. 
 

Iz grada ribe lovit došo 
gospodin lijep i mlad, 
poljubio je, ostavio, 
ah, Jano, što ćeš sad. 
 

I ribar teško mrežu vuče, 
u mreži riba ni, 
u mreži blijeda, mrtva leži 
ribara starog kći. 

Riješih da se ženim 
 

Riješih da se ženim 
dok sam jošte mlad, 
da uzmem mladu momu 
od roda bogata. 
 

Raspleti, momo, kose, 
da ih mrsim ja, 
sa lica skini veo 
što skriva ta oka dva. 
 

Raskopčaj, momo, jelek 
što skriva grudi te, 
šalvare skidaj dolje, 
za ljubav skidaj sve. 
 

Tvrdu ti vjeru dajem, 
živa mi bila ti, 
nikome neću reći 
šta s nama noćas bi. 

Sad znanci smo samo 
 

Bez bola, bez tuge ja gledam vas sada, 
jer srce je davno iscijeljeno moje 
i mrtva je davno i posljednja nada, 
sad znanci smo samo nas dvoje. 
 

Baš čudno je meni, promatram vas tajno 
dok Ciganin svira i strune nam poje, 
jer bili smo sretni bezmjerno, beskrajno, 
sad znanci smo samo nas dvoje. 
 

Daleko je prošlost, zarasle su rane, 
al suze nam ipak u očima stoje 
i sjeća se srce na minule dane, 
sad znanci smo samo nas dvoje. 

Sejdefu majka buđaše 
 

Sejdefu majka buđaše, 
Sejdefu majka buđaše: 
Ustani, kćeri moja Sejdefo, 
ustani, kćeri moja Sejdefo. 
 

Ti misliš, majko, da ja spim, 
ti misliš, majko, da ja spim, 
ja ti se mlada s dušom dijelim, 
ja ti se mlada s dušom dijelim. 
 

Pozovi, majko, komšije, 
pozovi, majko, komšije 
i prvo moje gledanje, 
i prvo moje gledanje. 
 

Što smo se nekad gledali, 
što smo se nekad gledali 
u šajci lađi na moru, 
u šajci lađi na moru.  
 

Sinoć kada sam prošo 
  

Nekad si meni rekla da ljubiš samo mene  
i da ti srdašce vene, jer sam ti mio i drag.   

Sinoć kada sam prošo kraj tvojih bijelih dvora,  
ja tebe vidjeh, draga, gdje s drugim govoriš.   

Njemu si ružu dala u spomen ljubavi  
i čak si njemu rekla da za me ne mariš.   

Evo ti prsten vraćam koji si meni dala.  
Na njem ti, malena, hvala, ljubav je prestala. 

Svaku ženu volim ja 
 

Svaku ženu volim ja, 
svaku ženu volim ja, 
bila ona plavuša, smeđa il garavuša, 
svaku ženu volim ja, 
bila ona plavuša, smeđa il garavuša, 
svaku ženu volim ja. 
 

Samo jednu ne volim, 
samo jednu ne volim, 
to je moja žena zla što mi život zagorča, 
samo jednu ne volim, 
to je moja žena zla što mi život zagorča, 
samo nju ne volim ja. 
 

I još jednu ne volim, 
I još jednu ne volim, 
to je moja punica, debela ko junica, 
samo nju ne volim ja, 
to je moja punica, debela ko junica, 
samo nju ne volim ja. 

Šešir moj 
 

Šešir moj, šešir moj vara me, 
u mene se zagledale sve cure. 
Bio pijan ili ne, 
pijanica, mangup, lola zovu me. 
 

Kaput moj, kaput moj na rame, 
u mene se zagledale sve dame. 
Bio pijan ili ne, 
pijanica, mangup, lola zovu me. 
 

Čizmice, čizmice crvene, 
u mene se zagledale sve žene. 
Bio pijan ili ne, 
pijanica, mangup, lola zovu me. 

Tamburalo uz tamburu momče 
 

Tamburalo momče uz tamburu, 
tambura mu od suhoga zlata, 
tanke žice - kose djevojačke, 
a terzijan - pero sokolovo. 
 

Gledala ga Ajka sa čardaka, 
vidi, majko, lijepa junaka, 
da mi ga je u dvoru imati, 
na njegovim grudma sevdisati. 
 

Karanfil bih pod njega sterala, 
a pod glavu rumenu ružicu, 
nek miriše, nek se često budi, 
često budi i često me ljubi. 

Tamo daleko 
 

Tamo daleko, daleko kraj mora,  
tamo je selo moje, tamo je ljubav moja.  

O zar je morala proć i ona posljednja noć  
kada si, dragane moj, pošao u dalek svijet  
  
Tamo daleko, gdje svijetu nema kraj,  
tamo su djeca moja, tamo je pravi raj.  

Teško mi je zaboravit tebe 
 

Teško mi je zaboravit tebe, 
ljubav, sreću, sve ti dadoh ja, 
zato plačem i plakaću, dušo, 
dok u oku još suza mi sja. 
 

Kako teško ja zbog tebe patim, 
kako bolno ispaštam svoj grijeh, 
dok u oku još naviru suze 
što zbog tebe prolivam ih sad. 

Tiho, noći 
 

Tiho, noći, moje zlato spava, 
blijedi Mjesec nebom obasjava, 
a na grani ko da nešto bruji, 
to su mali, sićani slavuji. 
 

Žice predu iz svilena glasa, 
otkali joj duvak do pojasa, 
pokrili joj i lice i grudi, 
da se moje zlato ne probudi. 

Ti si moja ljubav stara 
 

Ja sam bila sretna samo s tobom, 
još te sanjam, još mi ne daš mira, 
dok se Mjesec na prozoru zlati, 
ja te hoću, a druga te dira. 
 

Svi pitaju što te više nema, 
a ja šutim, do priče mi nije, 
želim čuti samo tamburaše, 
jer te volim kao nikad prije. 
 

Ti si moja ljubav stara, 
ti si dunja sa ormara, 
zbog tebe se srce topi, 
nek mi suza sklopi oči 
i tambura nek mi svira. 

Ti si rajski cvijet 
 

Ti si rajski cvijet, 
tebe voli svijet, 
tebe volim 
i više nikoga. 
 

I ona sama, 
da ne zna mama, 
ružice brala 
draganu svom. 
 

Anko, Ančice, 
dušo i srce, 
tebe volim ja 
i više nikoga. 
 

I ona sama, 
da ne zna mama, 
ružice brala 
draganu svom. 

Trojka 
  

Kroz stepu snježnu trojka juri,  
za sobom srebren ostavlja trag.  
I tako bolno praporci zveče,  
sjećaju srce na susret drag.  
  

Ah, oči, oči, oči lijepe,  
mladiću snagu salomiste.  
O, ljudi, ljudi, s pakosti slijepe  
vi naša srca razdvojiste.  
  

Izvoščik krepki i trojke vile  
pjevaju pjesmu srećnu ko san  
o oku plavom djevojke mile,  
o oku plavom ko vedar dan.  

U mom selu najbjedniji to sam ja 
 

U mom selu najbjedniji to sam ja, 
ni Danica zvijezda neće da mi sja, 
oca nemam, majke nemam premile, 
davno, davno u grobu su hladnome. 
 

A kad dođem na grob majke premile, 
od tuge mi srce hoće da pukne. 
Ustaj, oče, ustaj, majko, evo me, 
evo sina što za vama tuguje. 

U ranu zoru 
 

U ranu zoru, zoru, zoru, 
kad svane dan, 
ja idem kući 
sav nakresan. 
 

Ja tebe ljubim, ljubim, ljubim, 
to dobro znaš 
i mirno spavaš 
dok ja nemam sna. 
 

Ti mirno spavaj, spavaj, spavaj, 
usni sanak svoj, 
a ja odoh dalje, 
u svoj nespokoj. 

U tem Somboru 
 

U tem Somboru  
svega na volju, 
svega ima, do istina 
da i žena piju vina, 
u tem Somboru. 
 

Otkako je ta 
naša barmeđa, 
od tog doba naše snaše 
zavolješe tamburaše, 
u tem Somboru. 
 

Ženiću se ja, 
žena mi treba 
koja znade svašta radit, 
a ja ću se gospodarit, 
u tem Somboru. 

Višnjine boje šal 
 

Ja o prošlosti ne mislim više 
i ne žalim svoj minuli san, 
samo sjećanja mnoga mi nudi 
tamno-višnjine boje šal. 
 

U tom šalu ja njega sam srela, 
svojom ljubljenom zvao me tad, 
šalom lice sam sakriti htjela 
dok me nježno on ljubio mlad. 
 

Zbogom ostaj mi, ljubljena moja, 
s tobom rastanak tužan je taj, 
kako divno ti sad lice krasi 
tamno-višnjine boje šal. 

Za jedan časak radosti 
 

Za jedan časak radosti 
hiljadu dana, hiljadu dana, 
za jedan časak radosti 
hiljadu dana žalosti. 
 

Ti si, Milko, moja, moja, moja, 
ti si, Milko, moja, moja, moja, 
ti si, Milko, moja, moja, moja, 
ja sam tvoj. 
 

Bez tebe, draga, ljubezna, 
ne mogu živjet, ne mogu živjet, 
bez tebe, draga, ljubezna, 
ne mogu živjet, moram mrijet. 
 
 

Voli mene, mene, mene, mene, 
voli mene, mene, mene, mene, 
voli mene, mene, mene, mene, 
ja sam tvoj. 
 

Ta ti si cvijeće mirisno 
i ja te berem, i ja te berem, 
ta ti si cvijeće mirisno 
i ja te berem radosno. 

 

Sve za tebe, tebe, tebe, tebe, 
sve za tebe, tebe, tebe, tebe, 
sve za tebe, tebe, tebe, tebe 
daću ja. 

Za kim 
 

Idi, idi, nemoj mi reći hvala, 
u meni pustoš ostala je sad, 
jer ja sam tebi srce svoje dala, 
a meni ti si samo bol i jad. 
 

Za kim sad vapaj taj, 
za kim sad suze te? 
Ne vrijedi patnja, znaj, 
jer laž je bilo sve. 
Pa idi sad što pre, 
a srce pusti mi 
da polagano mre 
i u zaboravu spi. 
 

Idi, idi, glavu ne okreći, 
ni pogled tvoj da sretnem, neću, ne, 
jer oka sjaj tvog može da me spriječi 
da kraj već jednom učinim sad ja. 
 

Za kim sad vapaj taj, 
za kim sad suze te? 
Ne vrijedi patnja, znaj, 
jer laž je bilo sve. 
Pa idi sad što pre, 
a srce pusti mi 
da polagano mre 
i u zaboravu spi.  
 

Zlatan prsten 
 

Zlatan prsten nosim ja na ruci, 
to je sve što imam od sreće 
i od našeg sastanka u luci 
i od sreće što vratit se neće. 
 

Srce plače, srce bolno pati, 
pita da li su to samo sni, 
zar moj dragi neće da se vrati 
i zar bez suza nema ljubavi. 
 

Jedne noći kad je jasmin cvao, 
kad su pjevale ptice male, 
on je došo i prsten mi dao, 
tog trenutka sve zvijezde su pale. 
 

Srce plače, srce bolno pati, 
pita da li su to samo sni, 
zar moj dragi neće da se vrati 
i zar bez suza nema ljubavi. 
 

On je reko da me više neće, 
srce tugu ne može da mjeri 
pa od svega što osta od sreće 
zlatan prsten na ruci treperi. 
 

Srce plače, srce bolno pati, 
pita da li su to samo sni, 
zar moj dragi neće da se vrati 
i zar bez suza nema ljubavi. 

Zvijezde su s neba sjale 
 

Zvijezde su s neba sjale, 
vjetrić je puhao, 
mene je moj mili dragi 
tad vjerno ljubio. 
 

Sad dragi drugu ljubi, 
a mene ostavlja, 
al ja ga neću kleti,  
jer sam ga voljela. 
 

Tko li će za me tužit, 
tko li će suze lit, 
tko li će na mom grobu 
bijeli cvijet posadit? 
 

Majka će za me tužit, 
seja će suze lit, 
a moj će mili dragi 
bijeli cvijet posadit. 

Zvone praporci 
 

Moje srce ko ptica treperi 
uspomenom na minuli dan, 
neka konji pojure ko strijele, 
nek sve bude ko daleki san. 
 

Zvone praporci iz daljine, 
trojka juri kroz stepu i snijeg, 
a naokolo bijele ravnine 
zelen jelki i blistavi led. 
 

Lete jele, daljina se bijeli, 
dok mi srce mre, sad tražim ja 
onu brezu na čijem je stablu 
urezano: ljubav si mi sva. 
 

Zvone praporci iz daljine, 
trojka juri kroz stepu i snijeg, 
a naokolo bijele ravnine 
zelen jelki i blistavi led. 
 

Tad smo stali kod poznate breze, 
ali snijeg je već pokrio sve, 
neka konji opet divlje polete, 
nikad neće biti kao pre. 
 

Zvone praporci iz daljine, 
trojka juri kroz stepu i snijeg, 
a naokolo bijele ravnine 
zelen jelki i blistavi led. 

Žalim te, momče 
 

Žalim te, momče, što ljubiš mene 
kad srce moje za drugim vene. 
Ti ne znaš da te ne ljubim ja, 
ljepša mi zvijezda za drugog sja. 
 

Pjesmu mi pjevaš, mladiću mladi, 
a ne znaš da se varaš u nadi. 
Ti ne znaš drugog da ljubim ja, 
ljepša mi zvijezda za drugog sja. 

Priredio

ŽELJKO ANTUNOVIĆ